О књизи: 1997 / У циљу неговања предузетничке и буржоаско-урбане културе односа у Русији, авантуристички жанр и руски херој таквог жанр, близак и разумљив настајању, нужно мора да се појави и развије националну средњу класу. Као што је то био случај у другим сада већ сматраним развијеним капиталистичким силама, појавиће се тек кроз митологизацију појединих периода историје државе. Циклус авантуристичких прича „Сенка Тибета” који се нуди читаоцу је наставак намере да се предложи и развије такав јунак. По први пут у руској култури, овај задатак је поставио исти аутор у књизи „ДИЈАМАНТ ЧИНГИЗ КАНА” (1993, из „РОСИЦХ”). Као и јунаци у роману „ДИЈАМАНТ ЧИНГИЗ КАНА“, јунак овог циклуса делује у прекретници за Московску Русију средином 17. века. Рођен међу руским пионирима у Забајкалији, он, силом прилика, завршава на Тибету, где га Далај Лама одгаја као ратника, а потом шаље да служи руском цару. Композиционо, циклус је изграђен од две велике приче дуологије „РАТНИК СРЕЋЕ” и романа „ЦИНГОВ ЖЕНИДНИК” од три детаљна наратива, у којима се јунак налази као учесник у сложеним преплитањима супротстављених интереса на различитим местима. у источној Европи и Азији У првој причи „Сенка Тибета” прича се о месту и околностима рођења јунака, о разлозима његовог уплитања у унутрашње ствари тибетанске државе која је превазилазила феудалну расцепканост. интриге у које је био увучен против своје воље, о својој првој љубави и авантури у вези са њом у Индији. Друга прича, „Златна ружа са црвеним рубином“, говори о амбасади персијског шаха код руског цара у вези са венчањем младог цара Алексеја Михајловича, о свадбеном поклону који је украден од амбасадора и о авантурама у које је јунак био умешан у вези са овим догађајима. У првој нарацији романа „Царев заставник“ испоставља се да је јунак руски обавештајац у Ливонији и Нарви уочи Великог рата који је потресао источну Европу и који је почео ратом између Московске Русије и Шведска за повратак северних земаља у близини Балтичког мора, одузетих од московске државе током великих невоља. У другом наративу, „На царској страни“, јунак упада у мрежу интрига московског племства, када бојарски отпор реформама најистакнутије личности руске историје средине 17. века, духовног оца будуће реформације Петра Великог, псковског племића Ордин-Насхцхокин, расту - реформе које подржава цар Алексеј. У последњем наративу романа, „Персијанка“, јунак, у име цара и његових најближих помоћника, одлази у Астрахан да покуша да спречи устанак Козака на челу са Разином. Овај последњи наратив награђен је 2006. године књижевном наградом „Златно перо Русије“ и дипломом Кнежевског савета Русије..